Odgovor koji stoji i posle mesec dana

Postoje dve vrste odgovora. Oni koji zvuče tačno večeras, i oni koji su tačni i posle mesec dana. Većina pametnih rečenica pripada prvoj vrsti, i to je problem. Ideja koja te oduševi u dva ujutru ima nepravednu prednost: uz nju ide adrenalin otkrića. Sve se lepo slaže, sve zvuči duboko, osećaš se pametno što si došao do toga. Ali oduševljenje nije dokaz. To je samo hemija. Pravi test dolazi kasnije, kad se slegne prašina, kad prođe zanos, kad rečenicu ponovo pročitaš na hladno, bez publike koju treba impresionirati. Tada većina „genijalnih" uvida ispari. Bili su tačni samo dok su bili novi. Zvučali su kao istina jer su bili neočekivani, a mi lako brkamo iznenađenje sa dubinom. Ostane ono malo što izdrži: rečenica koju i mesec dana kasnije ne moraš da braniš, jer se brani sama. Zato ne verujem prvom oduševljenju. Verujem onome što preživi dosadu. Zapisujem ideje i ostavljam ih da odleže, kao što ostaviš testo. Ono što posle mesec dana i dalje stoji, to je vredno. Sve ostalo je bila dobra večera za ego, i ništa više. Ako hoćeš da znaš da li nešto stvarno misliš, ili ti se samo svidelo kako zvuči, sačekaj. Vreme je jedini urednik koji ne laska.